заорати

Serbo-Croatian

Etymology

за- +‎ орати

Pronunciation
  • IPA(key): /zaǒrati/
  • Hyphenation: за‧о‧ра‧ти

Verb

зао̀рати pf (Latin spelling zaòrati)

  1. (transitive, intransitive) to start plowing
  2. (transitive, intransitive) to plow in/up/under
  3. (intransitive, figuratively) This term needs a translation to English. Please help out and add a translation, then remove the text {{rfdef}}.

Conjugation
Conjugation of заорати
Infinitive: заорати Present verbal adverb: — Past verbal adverb: зао̀ра̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present заорем заореш заоре заоремо заорете заору
Future Future I заорат ћу1
заораћу		 заорат ћеш1
заораћеш		 заорат ће1
заораће		 заорат ћемо1
заораћемо		 заорат ћете1
заораћете		 заорат ће1
заораће
Future II будем заорао2 будеш заорао2 буде заорао2 будемо заорали2 будете заорали2 буду заорали2
Past Perfect заорао сам2 заорао си2 заорао je2 заорали смо2 заорали сте2 заорали су2
Pluperfect3 био сам заорао2 био си заорао2 био је заорао2 били смо заорали2 били сте заорали2 били су заорали2
Aorist заорах заора заора заорасмо заорасте заораше
Conditional I заорао бих2 заорао би2 заорао би2 заорали бисмо2 заорали бисте2 заорали би2
Conditional II био бих заорао2 био би заорао2 био би заорао2 били бисмо заорали2 били бисте заорали2 били би заорали2
Imperative — заори — заоримо заорите —
Active past participle заорао m / заорала f / заорало n заорали m / заорале f / заорала n
Passive past participle заоран m / заорана f / заорано n заорани m / заоране f / заорана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.