заоравати

Serbo-Croatian

Etymology

From зао̀рати.

Pronunciation
  • IPA(key): /zaorǎːʋati/
  • Hyphenation: за‧о‧ра‧ва‧ти

Verb

заора́вати impf (Latin spelling zaorávati)

  1. imperfective formal of зао̀рати

Conjugation
Conjugation of заоравати
Infinitive: заоравати Present verbal adverb: заора́вајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: заора́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present заоравам заораваш заорава заоравамо заоравате заоравају
Future Future I заорават ћу1
заораваћу		 заорават ћеш1
заораваћеш		 заорават ће1
заораваће		 заорават ћемо1
заораваћемо		 заорават ћете1
заораваћете		 заорават ће1
заораваће
Future II будем заоравао2 будеш заоравао2 буде заоравао2 будемо заоравали2 будете заоравали2 буду заоравали2
Past Perfect заоравао сам2 заоравао си2 заоравао je2 заоравали смо2 заоравали сте2 заоравали су2
Pluperfect3 био сам заоравао2 био си заоравао2 био је заоравао2 били смо заоравали2 били сте заоравали2 били су заоравали2
Imperfect заоравах заораваше заораваше заоравасмо заоравасте заораваху
Conditional I заоравао бих2 заоравао би2 заоравао би2 заоравали бисмо2 заоравали бисте2 заоравали би2
Conditional II био бих заоравао2 био би заоравао2 био би заоравао2 били бисмо заоравали2 били бисте заоравали2 били би заоравали2
Imperative — заоравај — заоравајмо заоравајте —
Active past participle заоравао m / заоравала f / заоравало n заоравали m / заоравале f / заоравала n
Passive past participle заораван m / заоравана f / заоравано n заоравани m / заораване f / заоравана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.