мести

Old Church Slavonic

Verb

мести • (mesti)

  1. to sweep

Russian

Etymology 1

From Proto-Slavic *mestì.

Pronunciation
  • IPA(key): [mʲɪˈsʲtʲi]

Verb

мести́ • (mestí) impf (perfective подмести́ or замести́)

  1. to sweep
  2. to scatter
  3. to swirl
  4. (impersonal) to snow strongly, to blizzard
    Метёт. ― Metjót. ― There's a snowstorm.
Conjugation
Conjugation of мести́ (class 7b/b imperfective transitive)
Note: For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
imperfective aspect
infinitive мести́
mestí
participles present tense past tense
active мету́щий
metúščij		мётший
mjótšij
passive —метённый
metjónnyj
adverbial метя́
metjá		мётши
mjótši
present tense future tense
1st singular (я) мету́
metú		бу́ду мести́
búdu mestí
2nd singular (ты) метёшь
metjóšʹ		бу́дешь мести́
búdešʹ mestí
3rd singular (он/она́/оно́) метёт
metjót		бу́дет мести́
búdet mestí
1st plural (мы) метём
metjóm		бу́дем мести́
búdem mestí
2nd plural (вы) метёте
metjóte		бу́дете мести́
búdete mestí
3rd plural (они́) мету́т
metút		бу́дут мести́
búdut mestí
imperative singular plural
мети́
metí		мети́те
metíte
past tense singular plural
(мы/вы/они́)
masculine (я/ты/он) мёл
mjól		мели́
melí
feminine (я/ты/она́) мела́
melá
neuter (оно́) мело́
meló
Derived terms

imperfective

perfective

Etymology 2

Pronunciation
  • IPA(key): [ˈmʲesʲtʲɪ]

Noun

ме́сти • (mésti) f inan or f inan pl

  1. genitive singular of месть (mestʹ)
  2. dative singular of месть (mestʹ)
  3. prepositional singular of месть (mestʹ)
  4. nominative plural of месть (mestʹ)
  5. accusative plural of месть (mestʹ)

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *mesti

Pronunciation
  • IPA(key): /mêsti/
  • Hyphenation: ме‧сти

Verb

ме̏сти impf (Latin spelling mȅsti)

  1. (transitive, intransitive) to sweep

Conjugation
Conjugation of мести
Infinitive: мести Present verbal adverb: мѐтӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: мѐте̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present метем метеш мете метемо метете мету
Future Future I мест ћу1
мешћу		 мест ћеш1
мешћеш		 мест ће1
мешће		 мест ћемо1
мешћемо		 мест ћете1
мешћете		 мест ће1
мешће
Future II будем мео2 будеш мео2 буде мео2 будемо мели2 будете мели2 буду мели2
Past Perfect мео сам2 мео си2 мео je2 мели смо2 мели сте2 мели су2
Pluperfect3 био сам мео2 био си мео2 био је мео2 били смо мели2 били сте мели2 били су мели2
Imperfect метијах / метах метијаше / меташе метијаше / меташе метијасмо / метасмо метијасте / метасте метијаху / метаху
Conditional I мео бих2 мео би2 мео би2 мели бисмо2 мели бисте2 мели би2
Conditional II био бих мео2 био би мео2 био би мео2 били бисмо мели2 били бисте мели2 били би мели2
Imperative — мѐти — мѐтимо мѐтите —
Active past participle мео m / мела f / мело n мели m / меле f / мела n
Passive past participle метен m / метена f / метено n метени m / метене f / метена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.