ureći

Serbo-Croatian

Etymology 1

From úrok.

Pronunciation
  • IPA(key): /ǔretɕi/
  • Hyphenation: u‧re‧ći

Verb

ùreći pf (Cyrillic spelling у̀рећи)

  1. (transitive) to cast a spell on, bewitch
Conjugation
Conjugation of ureći
Infinitive: ureći Present verbal adverb: — Past verbal adverb: ùrekāvši Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ja ti on / ona / ono mi vi oni / one / ona
Present ureknem urekneš urekne ureknemo ureknete ureknu
Future Future I ureći ću ureći ćeš ureći će ureći ćemo ureći ćete ureći će
Future II budem urekao2 budeš urekao2 bude urekao2 budemo urekli2 budete urekli2 budu urekli2
Past Perfect urekao sam2 urekao si2 urekao je2 urekli smo2 urekli ste2 urekli su2
Pluperfect3 bio sam urekao2 bio si urekao2 bio je urekao2 bili smo urekli2 bili ste urekli2 bili su urekli2
Aorist urekoh ureče ureče urekosmo urekoste urekoše
Conditional I urekao bih2 urekao bi2 urekao bi2 urekli bismo2 urekli biste2 urekli bi2
Conditional II bio bih urekao2 bio bi urekao2 bio bi urekao2 bili bismo urekli2 bili biste urekli2 bili bi urekli2
Imperative — urekni — ureknimo ureknite —
Active past participle urekao m / urekla f / ureklo n urekli m / urekle f / urekla n
Passive past participle urečen / ureknut m / urečena / ureknuta f / urečeno / ureknuto n urečeni / ureknuti m / urečene / ureknute f / urečena / ureknuta n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Etymology 2

u- +‎ reći

Pronunciation
  • IPA(key): /ǔretɕi/
  • Hyphenation: u‧re‧ći

Verb

ùreći pf (Cyrillic spelling у̀рећи)

  1. (transitive) schedule, fix, make (deal, contract, appointment)
Conjugation
Conjugation of ureći
Infinitive: ureći Present verbal adverb: — Past verbal adverb: ùrekāvši Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ja ti on / ona / ono mi vi oni / one / ona
Present ureknem / urečem urekneš / urečeš urekne / ureče ureknemo / urečemo ureknete / urečete ureknu / ureku
Future Future I ureći ću ureći ćeš ureći će ureći ćemo ureći ćete ureći će
Future II budem urekao2 budeš urekao2 bude urekao2 budemo urekli2 budete urekli2 budu urekli2
Past Perfect urekao sam2 urekao si2 urekao je2 urekli smo2 urekli ste2 urekli su2
Pluperfect3 bio sam urekao2 bio si urekao2 bio je urekao2 bili smo urekli2 bili ste urekli2 bili su urekli2
Aorist urekoh ureče ureče urekosmo urekoste urekoše
Conditional I urekao bih2 urekao bi2 urekao bi2 urekli bismo2 urekli biste2 urekli bi2
Conditional II bio bih urekao2 bio bi urekao2 bio bi urekao2 bili bismo urekli2 bili biste urekli2 bili bi urekli2
Imperative — urekni / ureci — ureknimo / urecimo ureknite / urecite —
Active past participle urekao m / urekla f / ureklo n urekli m / urekle f / urekla n
Passive past participle urečen / ureknut m / urečena / ureknuta f / urečeno / ureknuto n urečeni / ureknuti m / urečene / ureknute f / urečena / ureknuta n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.