Rade Mihaljčić

Rade Mihaljčić
Mihaljčić in Banja Luka, 2008
Born (1937-01-21)January 21, 1937
Srednja Jurkovica, Bosanska Gradiška, Kingdom of Yugoslavia
Occupation Historian

Rade Mihaljčić (Serbian Cyrillic: Раде Михаљчић; born 21 January 1937) is a Serbian historian and academic. Most of his works deal with medieval Serbia, especially the Serbian empire and the Battle of Kosovo.[1]

Major works

Monographies:

  • The Fall of the Serbian Empire (Крај Српског царства), 1975, 1989, 1989, 2001
  • Лазар Хребељановић - историја, култ, предање, 1984, 1989, 1989, 2001
  • Heroes of the Kosovo Legends (Јунаци косовске легенде), 1989, 1989, 1993, 2001
  • The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition, 1989.
  • Безимени јунак, 1995.
  • Бој на Косову у бугарштицама и епским песмама кратког стиха, 1995, заједно са Ј. Ређеп
  • Прошлост и народно сећање, 1995; Српска прошлост и народно сећање, 2001.
  • Изворна вредност старе српске грађе, 2001.
  • Владарске титуле обласних господара - прилог владарској идеологији у старијој српској прошлости , 2001.
  • Закони у старим српским исправама, 2006.

Articles:

  • Селишта. Прилог историји насеља у средњовековној српској држави, Зборник ФФ у Београду IX-1 (1967) 173–224.
  • Где се налаѕио град Петрус?, Прилози КЈИФ 34, 3–4 (1968) 264–267.
  • Битка код Ахелоја, Зборник ФФ у Београду XI-1 (1970) 271–275.
  • Војнички закон, Зборник ФФ у Београду XII-1 (1974) 305–309.
  • Кнез Лазар и обнова српске државе, О кнезу Лазару, Београд 1975, 1–11.
  • Ставилац, ИЧ ХХIII (1976) 5–21.
  • L‘Etat Serbe et l‘universalisme de la seconde Rome, Da Roma alla terza Roma, Roma, Constatinopoli, Mosca, Roma 1983, 375–386.
  • Djed, Dmitar Zvinimir, Dorf, Lexikon des Mittelalters III-6, München 1985.
  • Dabiša, Lexikon des Mittelalters III-7, München 1985.
  • Drijeva, Lexikon des Mittelalters III-7, München 1985.
  • Отроци, ИГ 1-2 (1986) 51–57.
  • Lazar Hrebeljanović, Lexikon des Mittelalters V, München 1990.
  • Историјска подлога изреке „Од Кулина бана“, ИГ 1-2 (1992) 7–13.
  • Владарска титула господин, ИГ 1-2 (1994) 29–36.
  • Kosovska legenda kao istorijski izvor, Годишник на Софииски университет „Св. Климент Охридски“ 86–5 (1992–1993), Софија 1995, 51–59.
  • La corégence dans l’Etat des Nemanić, Σύμμεικτα 11 (Αθήνα 1997) 215–227.
  • Презимена изведена од титула, Расковник 87–88 (пролеће–зима 1997), Тематски зборник Марко Краљевић, историја, мит, легенда, Београд 1998, 9–34.
  • Мара Хребељановић, Даница 2000, Београд 1999, 127–147.
  • Господар – владарска титула Ивана Црнојевића, Записи 3–4 (1999) 7–15.
  • Душанов законик у судској пракси, Душанов законик – 650 година од његовог доношења, Бања Лука 2000, 35–50.
  • Повеља краља Стефана Твртка I Котроманића кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу, Стари српски архив (ССА) 1 (Београд 2002) 117–129.
  • Хрисовуља цара Уроша мелничком митрополиту Кирилу, ССА 2 (2003) 85–97.
  • Мљетске повеље цара Уроша, ССА 3 (2004) 71–87.
  • Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару, ССА 4 (2005) 151–160.
  • Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару о дару калуђера Романа, ССА 5 (2006) 139–148.
  • Слово браће Бранковића манастиру Хиландару, ССА 6 (2007) 151–166 (коаупорски са Иреном Шпадијер).
  • Повеља Стефана Остоје Дубровчанима, Грађа о прошлости Босне (ГПБ) 1 (Бања Лука 2008) 123–135.
  • Повеља краља Остоје којом потврђује раније даровнице Дубровнику, ССА 7 (2008) 163–173 (у штампи).

References

  1. ↑ Encyclopedia of Serbian Historiography, Sima Ćirković and Rade Mihaljčić (eds.), Belgrade, 1997.



This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.