црвен

Macedonian

Etymology

From Proto-Slavic *čьrvenъ.

Adjective

црвен • (crven) (comparative поцрвен, superlative најцрвен)

  1. red

Inflection
Declension of црвен
masculine feminine neuter plural
indefinite црвен црвена црвено црвени
definite unspecified црвениот црвената црвеното црвените
definite proximal црвениов црвенава црвеново црвениве
definite distal црвенион црвенана црвеноно црвенине

Serbo-Croatian

Etymology 1

From Proto-Slavic *čьrvenъ, which is a passive participle of *čьrviti (“dye using červec”), where červec is a kind of worm used as a red dye (compare цр̑в (“worm”)).

Alternative forms

Pronunciation
  • IPA(key): /tsřʋen/
  • Hyphenation: цр‧вен

Adjective

цр̀вен (definite цр̀венӣ, comparative црвенији, Latin spelling cr̀ven)

  1. red
    упали црвено св(ј)етло ― switch to red light
    см(иј)ем пити/да пијем црвено вино ― I' m allowed to drink red wine"
    коса јој је опрана, усне црвене, а зуби б(иј)ели ― her hair is washed, her lips are red, and her teeth are white
    стисни црвено дугме ― push the red button
    црвени су опет уграбили власт на изборима ― communists have won the elections again
  2. ruddy, rubicund
    црвени образи ― ruddy cheeks
  3. gules
Declension
positive indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative црвен црвена црвено
genitive црвена црвене црвена
dative црвену црвеној црвену
accusative inanimate
animate		 црвен
црвена		 црвену црвено
vocative црвен црвена црвено
locative црвену црвеној црвену
instrumental црвеним црвеном црвеним
plural masculine feminine neuter
nominative црвени црвене црвена
genitive црвених црвених црвених
dative црвеним(а) црвеним(а) црвеним(а)
accusative црвене црвене црвена
vocative црвени црвене црвена
locative црвеним(а) црвеним(а) црвеним(а)
instrumental црвеним(а) црвеним(а) црвеним(а)
positive definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative црвени црвена црвено
genitive црвеног(а) црвене црвеног(а)
dative црвеном(у/е) црвеној црвеном(у/е)
accusative inanimate
animate		 црвени
црвеног(а)		 црвену црвено
vocative црвени црвена црвено
locative црвеном(е/у) црвеној црвеном(е/у)
instrumental црвеним црвеном црвеним
plural masculine feminine neuter
nominative црвени црвене црвена
genitive црвених црвених црвених
dative црвеним(а) црвеним(а) црвеним(а)
accusative црвене црвене црвена
vocative црвени црвене црвена
locative црвеним(а) црвеним(а) црвеним(а)
instrumental црвеним(а) црвеним(а) црвеним(а)
comparative forms
singular masculine feminine neuter
nominative црвенији црвенија црвеније
genitive црвенијег(а) црвеније црвенијег(а)
dative црвенијем(у) црвенијој црвенијем(у)
accusative inanimate
animate		 црвенији
црвенијег(а)		 црвенију црвеније
vocative црвенији црвенија црвеније
locative црвенијем(у) црвенијој црвенијем(у)
instrumental црвенијим црвенијом црвенијим
plural masculine feminine neuter
nominative црвенији црвеније црвенија
genitive црвенијих црвенијих црвенијих
dative црвенијим(а) црвенијим(а) црвенијим(а)
accusative црвеније црвеније црвенија
vocative црвенији црвеније црвенија
locative црвенијим(а) црвенијим(а) црвенијим(а)
instrumental црвенијим(а) црвенијим(а) црвенијим(а)
superlative forms
singular masculine feminine neuter
nominative најцрвенији најцрвенија најцрвеније
genitive најцрвенијег(а) најцрвеније најцрвенијег(а)
dative најцрвенијем(у) најцрвенијој најцрвенијем(у)
accusative inanimate
animate		 најцрвенији
најцрвенијег(а)		 најцрвенију најцрвеније
vocative најцрвенији најцрвенија најцрвеније
locative најцрвенијем(у) најцрвенијој најцрвенијем(у)
instrumental најцрвенијим најцрвенијом најцрвенијим
plural masculine feminine neuter
nominative најцрвенији најцрвеније најцрвенија
genitive најцрвенијих најцрвенијих најцрвенијих
dative најцрвенијим(а) најцрвенијим(а) најцрвенијим(а)
accusative најцрвеније најцрвеније најцрвенија
vocative најцрвенији најцрвеније најцрвенија
locative најцрвенијим(а) најцрвенијим(а) најцрвенијим(а)
instrumental најцрвенијим(а) најцрвенијим(а) најцрвенијим(а)

Etymology 2

From the adjective цр̀вен (“red”)

Pronunciation
  • IPA(key): /tsr̂ʋeːn/
  • Hyphenation: цр‧вен

Noun

цр̏ве̄н f (Latin spelling cȑvēn)

  1. red (color, or something red-colored)
  2. (feminine) the red color
    моја омиљена боја је црвена ― my favorite color is red
  3. scarlet fever
  4. revolutionary, Red
    црвени се прегрупирају на граници ― the Reds are regrouping at the border
  5. (masculine) the Red Army soldier
  6. (masculine, derogatory) sympathizer or a member of extreme left; a communist
Declension
Declension of црвен
singular plural
nominative цр̏ве̄н црвени
genitive црвени црвени
dative црвени црвенима
accusative црвен црвени
vocative црвени црвени
locative цр̏ве̄ни/црве́ни црвенима
instrumental цр̏ве̄ни/цр̏ве̄њу црвенима

See also
Colors in Serbo-Croatian · boje / боје (layout · text)
     bijel, beo
бијел, бео		      siv, sinji
сив, сињи		      crn
црн
             crven, rumen
црвен, румен		              narandžast, narančast
наранџаст, наранчаст ; smeđ, braon
смеђ, браон		              žut
жут ; žut
жут
             zelen
зелен		              zelen
зелен		             
             tirkizan (cijan)
тиркизан (цијан) ; tirkizan
тиркизан		              plav
плав		              modar
модар
             ljubičast
љубичаст ; modar (indigo)
модар (индиго)		              ljubičast (magenta)
љубичаст (магента) ; ljubičast
љубичаст		              ružičast, roza
ружичаст, роза

References
  • “црвен” in Hrvatski jezični portal
  • “црвен”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), volume 6, Друго фототипско издање edition, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1967–1976, published 1990, page 812
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.