поћи

Serbo-Croatian

Pronunciation
  • IPA(key): /pôːtɕi/
  • Hyphenation: по‧ћи

Verb

по̑ћи pf (Latin spelling pȏći)

  1. (intransitive) to leave, depart
  2. (intransitive) to begin, start
  3. (+за (“for”)) to marry

Conjugation
Conjugation of поћи
Infinitive: поћи Present verbal adverb: — Past verbal adverb: по̏ша̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present пођем пођеш пође пођемо пођете пођу
Future Future I поћи ћу поћи ћеш поћи ће поћи ћемо поћи ћете поћи ће
Future II будем пошао2 будеш пошао2 буде пошао2 будемо пошли2 будете пошли2 буду пошли2
Past Perfect пошао сам2 пошао си2 пошао je2 пошли смо2 пошли сте2 пошли су2
Pluperfect3 био сам пошао2 био си пошао2 био је пошао2 били смо пошли2 били сте пошли2 били су пошли2
Aorist пођох пође пође пођосмо пођосте пођоше
Conditional I пошао бих2 пошао би2 пошао би2 пошли бисмо2 пошли бисте2 пошли би2
Conditional II био бих пошао2 био би пошао2 био би пошао2 били бисмо пошли2 били бисте пошли2 били би пошли2
Imperative — пођи — пођимо пођите —
Active past participle пошао m / пошла f / пошло n пошли m / пошле f / пошла n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.