поводити

Serbo-Croatian

Pronunciation
  • IPA(key): /poʋǒditi/
  • Hyphenation: по‧во‧ди‧ти

Verb

пово̀дити impf (Latin spelling povòditi)

  1. (transitive) to lead
  2. (transitive) to initiate, begin
  3. (intransitive) to take the lead
  4. (reflexive) to go along with, imitate

Conjugation
Conjugation of поводити
Infinitive: поводити Present verbal adverb: по̀воде̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: по̀вође̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present поводим поводиш поводи поводимо поводите поводе
Future Future I поводит ћу1
поводићу		 поводит ћеш1
поводићеш		 поводит ће1
поводиће		 поводит ћемо1
поводићемо		 поводит ћете1
поводићете		 поводит ће1
поводиће
Future II бу̏де̄м поводио2 бу̏де̄ш поводио2 бу̏де̄ поводио2 бу̏де̄мо поводили2 бу̏де̄те поводили2 бу̏дӯ поводили2
Past Perfect поводио сам2 поводио си2 поводио je2 поводили смо2 поводили сте2 поводили су2
Pluperfect3 био сам поводио2 био си поводио2 био је поводио2 били смо поводили2 били сте поводили2 били су поводили2
Imperfect повођах повођаше повођаше повођасмо повођасте повођаху
Conditional I поводио бих2 поводио би2 поводио би2 поводили бисмо2 поводили бисте2 поводили би2
Conditional II4 био бих поводио2 био би поводио2 био би поводио2 били бисмо поводили2 били бисте поводили2 били би поводили2
Imperative — поводи — поводимо поводите —
Active past participle поводио m / поводила f / поводило n поводили m / поводиле f / поводила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.