забранити

Serbo-Croatian

Etymology

за- +‎ бранити

Pronunciation
  • IPA(key): /zabrǎːniti/
  • Hyphenation: за‧бра‧ни‧ти

Verb

забра́нити pf (Latin spelling zabrániti)

  1. (transitive) to forbid, prohibit
  2. (transitive) to disallow
  3. (transitive) to ban

Conjugation
Conjugation of забранити
Infinitive: забранити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: забра́нӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present забраним забраниш забрани забранимо забраните забране
Future Future I забранит ћу1
забранићу		 забранит ћеш1
забранићеш		 забранит ће1
забраниће		 забранит ћемо1
забранићемо		 забранит ћете1
забранићете		 забранит ће1
забраниће
Future II будем забранио2 будеш забранио2 буде забранио2 будемо забранили2 будете забранили2 буду забранили2
Past Perfect забранио сам2 забранио си2 забранио je2 забранили смо2 забранили сте2 забранили су2
Pluperfect3 био сам забранио2 био си забранио2 био је забранио2 били смо забранили2 били сте забранили2 били су забранили2
Aorist забраних забрани забрани забранисмо забранисте забранише
Conditional I забранио бих2 забранио би2 забранио би2 забранили бисмо2 забранили бисте2 забранили би2
Conditional II био бих забранио2 био би забранио2 био би забранио2 били бисмо забранили2 били бисте забранили2 били би забранили2
Imperative — забрани — забранимо забраните —
Active past participle забранио m / забранила f / забранило n забранили m / забраниле f / забранила n
Passive past participle забрањен m / забрањена f / забрањено n забрањени m / забрањене f / забрањена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.