буљити

Serbo-Croatian

Etymology

Of expressive origin.

Pronunciation
  • IPA(key): /bǔːʎiti/
  • Hyphenation: бу‧љи‧ти

Verb

бу́љити impf (Latin spelling búljiti)

  1. (intransitive) to stare, gape (to look at something or somebody in a dumb fashion)
  2. (intransitive) to stare, gape (to look at something or somebody for a long time improperly or rudely)
  3. (intransitive) to waste time watching something detrimental or stupid

Conjugation
Conjugation of буљити
Infinitive: буљити Present verbal adverb: бу́ље̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: бу́ље̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present буљим буљиш буљи буљимо буљите буље
Future Future I буљит ћу1
буљићу		 буљит ћеш1
буљићеш		 буљит ће1
буљиће		 буљит ћемо1
буљићемо		 буљит ћете1
буљићете		 буљит ће1
буљиће
Future II бу̏де̄м буљио2 бу̏де̄ш буљио2 бу̏де̄ буљио2 бу̏де̄мо буљили2 бу̏де̄те буљили2 бу̏дӯ буљили2
Past Perfect буљио сам2 буљио си2 буљио je2 буљили смо2 буљили сте2 буљили су2
Pluperfect3 био сам буљио2 био си буљио2 био је буљио2 били смо буљили2 били сте буљили2 били су буљили2
Imperfect буљах буљаше буљаше буљасмо буљасте буљаху
Conditional I буљио бих2 буљио би2 буљио би2 буљили бисмо2 буљили бисте2 буљили би2
Conditional II4 био бих буљио2 био би буљио2 био би буљио2 били бисмо буљили2 били бисте буљили2 били би буљили2
Imperative — буљи — буљимо буљите —
Active past participle буљио m / буљила f / буљило n буљили m / буљиле f / буљила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.