будити

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *buditi

Pronunciation
  • IPA(key): /bǔːditi/
  • Hyphenation: бу‧ди‧ти

Verb

бу́дити impf (Latin spelling búditi)

  1. (transitive, reflexive) to awaken, rouse from sleep
  2. (transitive, figuratively) to arouse (feelings, emotions, attention etc.)
  3. (transitive, figuratively) to come to life, be born (of an age, era etc.)

Conjugation
Conjugation of будити
Infinitive: будити Present verbal adverb: бу́де̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: бу́ђе̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present будим будиш буди будимо будите буде
Future Future I будит ћу1
будићу		 будит ћеш1
будићеш		 будит ће1
будиће		 будит ћемо1
будићемо		 будит ћете1
будићете		 будит ће1
будиће
Future II будем будио2 будеш будио2 буде будио2 будемо будили2 будете будили2 буду будили2
Past Perfect будио сам2 будио си2 будио je2 будили смо2 будили сте2 будили су2
Pluperfect3 био сам будио2 био си будио2 био је будио2 били смо будили2 били сте будили2 били су будили2
Imperfect буђах буђаше буђаше буђасмо буђасте буђаху
Conditional I будио бих2 будио би2 будио би2 будили бисмо2 будили бисте2 будили би2
Conditional II био бих будио2 био би будио2 био би будио2 били бисмо будили2 били бисте будили2 били би будили2
Imperative — буди — будимо будите —
Active past participle будио m / будила f / будило n будили m / будиле f / будила n
Passive past participle буђен m / буђена f / буђено n буђени m / буђене f / буђена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.