успети

Serbo-Croatian

Etymology 1

Alternative forms

Pronunciation
  • IPA(key): /ǔspeti/
  • Hyphenation: ус‧пе‧ти

Verb

у̀спети ? (Latin spelling ùspeti)

  1. (intransitive) to succeed, be successful
Conjugation
Conjugation of успети
Infinitive: успети Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀спе̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present успем успеш успе успемо успете успеју
Future Future I успет ћу1
успећу		 успет ћеш1
успећеш		 успет ће1
успеће		 успет ћемо1
успећемо		 успет ћете1
успећете		 успет ће1
успеће
Future II будем успео2 будеш успео2 буде успео2 будемо успели2 будете успели2 буду успели2
Past Perfect успео сам2 успео си2 успео je2 успели смо2 успели сте2 успели су2
Pluperfect3 био сам успео2 био си успео2 био је успео2 били смо успели2 били сте успели2 били су успели2
Aorist успех успе успе успесмо успесте успеше
Conditional I успео бих2 успео би2 успео би2 успели бисмо2 успели бисте2 успели би2
Conditional II био бих успео2 био би успео2 био би успео2 били бисмо успели2 били бисте успели2 били би успели2
Imperative — успиј — успијмо успијте —
Active past participle успео m / успела f / успело n успели m / успеле f / успела n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Etymology 2

уз- +‎ пењати (peti).

Pronunciation
  • IPA(key): /ǔspeːti/
  • Hyphenation: у‧спе‧ти

Verb

у̀спе̄ти pf (Latin spelling ùspēti)

  1. (reflexive) to climb
  2. (reflexive) to ascend
Conjugation
Conjugation of успети
Infinitive: успети Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀спе̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present успнем успнеш успне успнемо успнете успну
Future Future I успет ћу1
успећу		 успет ћеш1
успећеш		 успет ће1
успеће		 успет ћемо1
успећемо		 успет ћете1
успећете		 успет ће1
успеће
Future II будем успео2 будеш успео2 буде успео2 будемо успели2 будете успели2 буду успели2
Past Perfect успео сам2 успео си2 успео je2 успели смо2 успели сте2 успели су2
Pluperfect3 био сам успео2 био си успео2 био је успео2 били смо успели2 били сте успели2 били су успели2
Aorist успех успе успе успесмо успесте успеше
Conditional I успео бих2 успео би2 успео би2 успели бисмо2 успели бисте2 успели би2
Conditional II био бих успео2 био би успео2 био би успео2 били бисмо успели2 били бисте успели2 били би успели2
Imperative — успни — успнимо успните —
Active past participle успео m / успела f / успело n успели m / успеле f / успела n
Passive past participle успет m / успета f / успето n успети m / успете f / успета n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.