урачунати

Serbo-Croatian

Etymology

у- +‎ рачунати

Pronunciation
  • IPA(key): /uratʃǔnati/
  • Hyphenation: у‧ра‧чу‧на‧ти

Verb

урачу̀нати pf (Latin spelling uračùnati)

  1. (transitive) to include (in calculation)
  2. (transitive) to take into account

Conjugation
Conjugation of урачунати
Infinitive: урачунати Present verbal adverb: — Past verbal adverb: урачу̀на̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present урачунам урачунаш урачуна урачунамо урачунате урачунају
Future Future I урачунат ћу1
урачунаћу		 урачунат ћеш1
урачунаћеш		 урачунат ће1
урачунаће		 урачунат ћемо1
урачунаћемо		 урачунат ћете1
урачунаћете		 урачунат ће1
урачунаће
Future II будем урачунао2 будеш урачунао2 буде урачунао2 будемо урачунали2 будете урачунали2 буду урачунали2
Past Perfect урачунао сам2 урачунао си2 урачунао je2 урачунали смо2 урачунали сте2 урачунали су2
Pluperfect3 био сам урачунао2 био си урачунао2 био је урачунао2 били смо урачунали2 били сте урачунали2 били су урачунали2
Aorist урачунах урачуна урачуна урачунасмо урачунасте урачунаше
Conditional I урачунао бих2 урачунао би2 урачунао би2 урачунали бисмо2 урачунали бисте2 урачунали би2
Conditional II био бих урачунао2 био би урачунао2 био би урачунао2 били бисмо урачунали2 били бисте урачунали2 били би урачунали2
Imperative — урачунај — урачунајмо урачунајте —
Active past participle урачунао m / урачунала f / урачунало n урачунали m / урачунале f / урачунала n
Passive past participle урачунат m / урачуната f / урачунато n урачунати m / урачунате f / урачуната n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.