угодити

Serbo-Croatian

Pronunciation
  • IPA(key): /uɡǒditi/
  • Hyphenation: у‧го‧ди‧ти

Verb

уго̀дити pf (Latin spelling ugòditi)

  1. (intransitive) to please, satisfy, indulge in

Conjugation
Conjugation of угодити
Infinitive: угодити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: уго̀дӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present угодим угодиш угоди угодимо угодите угоде
Future Future I угодит ћу1
угодићу		 угодит ћеш1
угодићеш		 угодит ће1
угодиће		 угодит ћемо1
угодићемо		 угодит ћете1
угодићете		 угодит ће1
угодиће
Future II будем угодио2 будеш угодио2 буде угодио2 будемо угодили2 будете угодили2 буду угодили2
Past Perfect угодио сам2 угодио си2 угодио je2 угодили смо2 угодили сте2 угодили су2
Pluperfect3 био сам угодио2 био си угодио2 био је угодио2 били смо угодили2 били сте угодили2 били су угодили2
Aorist угодих угоди угоди угодисмо угодисте угодише
Conditional I угодио бих2 угодио би2 угодио би2 угодили бисмо2 угодили бисте2 угодили би2
Conditional II био бих угодио2 био би угодио2 био би угодио2 били бисмо угодили2 били бисте угодили2 били би угодили2
Imperative — угоди — угодимо угодите —
Active past participle угодио m / угодила f / угодило n угодили m / угодиле f / угодила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.