препилити

Serbo-Croatian

Etymology

пре- +‎ пилити

Pronunciation

IPA^(key): /prepǐːliti/
Hyphenation: пре‧пи‧ли‧ти

Verb

препи́лити pf (Latin spelling prepíliti)

(transitive) to saw (something in two pieces)

Conjugation

Conjugation of препилити

Infinitive: препилити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: препи́лӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		препилим	препилиш	препили	препилимо	препилите	препиле
Future	Future I	препилит ћу¹ препилићу	препилит ћеш¹ препилићеш	препилит ће¹ препилиће	препилит ћемо¹ препилићемо	препилит ћете¹ препилићете	препилит ће¹ препилиће
Future	Future II	будем препилио²	будеш препилио²	буде препилио²	будемо препилили²	будете препилили²	буду препилили²
Past	Perfect	препилио сам²	препилио си²	препилио je²	препилили смо²	препилили сте²	препилили су²
	Pluperfect³	био сам препилио²	био си препилио²	био је препилио²	били смо препилили²	били сте препилили²	били су препилили²
	Aorist	препилих	препили	препили	препилисмо	препилисте	препилише
Conditional I		препилио бих²	препилио би²	препилио би²	препилили бисмо²	препилили бисте²	препилили би²
Conditional II		био бих препилио²	био би препилио²	био би препилио²	били бисмо препилили²	били бисте препилили²	били би препилили²
Imperative		—	препили	—	препилимо	препилите	—
Active past participle		препилио m / препилила f / препилило n			препилили m / препилиле f / препилила n
Passive past participle		препиљен m / препиљена f / препиљено n			препиљени m / препиљене f / препиљена n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.