поседовати

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation
  • IPA(key): /pǒːsedoʋati/
  • Hyphenation: по‧се‧до‧ва‧ти

Verb

по́седовати impf (Latin spelling pósedovati)

  1. (transitive) to own, possess
  2. (transitive) to have

Conjugation
Conjugation of поседовати
Infinitive: поседовати Present verbal adverb: по́седујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: по́седова̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present поседујем поседујеш поседује поседујемо поседујете поседују
Future Future I поседоват ћу1
поседоваћу		 поседоват ћеш1
поседоваћеш		 поседоват ће1
поседоваће		 поседоват ћемо1
поседоваћемо		 поседоват ћете1
поседоваћете		 поседоват ће1
поседоваће
Future II будем поседовао2 будеш поседовао2 буде поседовао2 будемо поседовали2 будете поседовали2 буду поседовали2
Past Perfect поседовао сам2 поседовао си2 поседовао je2 поседовали смо2 поседовали сте2 поседовали су2
Pluperfect3 био сам поседовао2 био си поседовао2 био је поседовао2 били смо поседовали2 били сте поседовали2 били су поседовали2
Imperfect поседовах поседоваше поседоваше поседовасмо поседовасте поседоваху
Conditional I поседовао бих2 поседовао би2 поседовао би2 поседовали бисмо2 поседовали бисте2 поседовали би2
Conditional II био бих поседовао2 био би поседовао2 био би поседовао2 били бисмо поседовали2 били бисте поседовали2 били би поседовали2
Imperative — поседуј — поседујмо поседујте —
Active past participle поседовао m / поседовала f / поседовало n поседовали m / поседовале f / поседовала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.