попричати

Serbo-Croatian

Etymology

по- +‎ причати

Pronunciation
  • IPA(key): /poprǐːtʃati/
  • Hyphenation: по‧при‧ча‧ти

Verb

попри́чати pf (Latin spelling popríčati)

  1. (intransitive) to spend some time conversing with someone (usually informally)

Conjugation
Conjugation of попричати
Infinitive: попричати Present verbal adverb: — Past verbal adverb: попри́ча̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present попричам попричаш поприча попричамо попричате попричају
Future Future I попричат ћу1
попричаћу		 попричат ћеш1
попричаћеш		 попричат ће1
попричаће		 попричат ћемо1
попричаћемо		 попричат ћете1
попричаћете		 попричат ће1
попричаће
Future II будем попричао2 будеш попричао2 буде попричао2 будемо попричали2 будете попричали2 буду попричали2
Past Perfect попричао сам2 попричао си2 попричао je2 попричали смо2 попричали сте2 попричали су2
Pluperfect3 био сам попричао2 био си попричао2 био је попричао2 били смо попричали2 били сте попричали2 били су попричали2
Aorist попричах поприча поприча попричасмо попричасте попричаше
Conditional I попричао бих2 попричао би2 попричао би2 попричали бисмо2 попричали бисте2 попричали би2
Conditional II био бих попричао2 био би попричао2 био би попричао2 били бисмо попричали2 били бисте попричали2 били би попричали2
Imperative — попричај — попричајмо попричајте —
Active past participle попричао m / попричала f / попричало n попричали m / попричале f / попричала n
Passive past participle попричан m / попричана f / попричано n попричани m / попричане f / попричана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.