поимати

Serbo-Croatian

Etymology

по- +‎ имати

Pronunciation
  • IPA(key): /pǒimati/
  • Hyphenation: по‧и‧ма‧ти

Verb

по̀имати impf (Latin spelling pòimati)

  1. (transitive) to comprehend, understand
  2. (transitive) to have a notion of

Conjugation
Conjugation of поимати
Infinitive: поимати Present verbal adverb: по̀имајӯћи/по̀имљӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: по̀има̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present поимам поимаш поима поимамо поимате поимају
Future Future I поимат ћу1
поимаћу		 поимат ћеш1
поимаћеш		 поимат ће1
поимаће		 поимат ћемо1
поимаћемо		 поимат ћете1
поимаћете		 поимат ће1
поимаће
Future II бу̏де̄м поимао2 бу̏де̄ш поимао2 бу̏де̄ поимао2 бу̏де̄мо поимали2 бу̏де̄те поимали2 бу̏дӯ поимали2
Past Perfect поимао сам2 поимао си2 поимао je2 поимали смо2 поимали сте2 поимали су2
Pluperfect3 био сам поимао2 био си поимао2 био је поимао2 били смо поимали2 били сте поимали2 били су поимали2
Imperfect поимах поимаше поимаше поимасмо поимасте поимаху
Conditional I поимао бих2 поимао би2 поимао би2 поимали бисмо2 поимали бисте2 поимали би2
Conditional II4 био бих поимао2 био би поимао2 био би поимао2 били бисмо поимали2 били бисте поимали2 били би поимали2
Imperative — поимај — поимајмо поимајте —
Active past participle поимао m / поимала f / поимало n поимали m / поимале f / поимала n
Passive past participle поиман m / поимана f / поимано n поимани m / поимане f / поимана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.