повјереник

Serbo-Croatian

Alternative forms

поверѐнӣк

Etymology

повјерен (“past passive participle of повјерити (“to entrust”)”) +‎ -ник.

Pronunciation

IPA^(key): /poʋjerěniːk/

Noun

повјерѐнӣк m (Latin spelling povjerènīk) (officialese)

authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee

Declension

Declension of повјереник

	singular	plural
nominative	повјереник	повјереници
genitive	повјереника	повјереника
dative	повјеренику	повјереницима
accusative	повјереника	повјеренике
vocative	повјерениче	повјереници
locative	повјеренику	повјереницима
instrumental	повјереником	повјереницима

Derived terms

повјерѐнӣчкӣ
повјерени́штво

References

“повјереник” in Hrvatski jezični portal
“повјереник”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), volume 4, Друго фототипско издање edition, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.