овластити
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /oʋlǎːstiti/
- Hyphenation: о‧вла‧сти‧ти
Conjugation
Conjugation of овластити
Infinitive: овластити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: овла́стӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | овластим | овластиш | овласти | овластимо | овластите | овласте | |
Future | Future I | овластит ћу1 овластићу |
овластит ћеш1 овластићеш |
овластит ће1 овластиће |
овластит ћемо1 овластићемо |
овластит ћете1 овластићете |
овластит ће1 овластиће |
Future II | будем овластио2 | будеш овластио2 | буде овластио2 | будемо овластили2 | будете овластили2 | буду овластили2 | |
Past | Perfect | овластио сам2 | овластио си2 | овластио je2 | овластили смо2 | овластили сте2 | овластили су2 |
Pluperfect3 | био сам овластио2 | био си овластио2 | био је овластио2 | били смо овластили2 | били сте овластили2 | били су овластили2 | |
Aorist | овластих | овласти | овласти | овластисмо | овластисте | овластише | |
Conditional I | овластио бих2 | овластио би2 | овластио би2 | овластили бисмо2 | овластили бисте2 | овластили би2 | |
Conditional II | био бих овластио2 | био би овластио2 | био би овластио2 | били бисмо овластили2 | били бисте овластили2 | били би овластили2 | |
Imperative | — | овласти | — | овластимо | овластите | — | |
Active past participle | овластио m / овластила f / овластило n | овластили m / овластиле f / овластила n | |||||
Passive past participle | овлаштен m / овлаштена f / овлаштено n | овлаштени m / овлаштене f / овлаштена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
Related terms
- овлашћи́вати impf
This article is issued from
Wiktionary.
The text is licensed under Creative
Commons - Attribution - Sharealike.
Additional terms may apply for the media files.