начути

Serbo-Croatian

Etymology

на- +‎ чути

Pronunciation
  • IPA(key): /nǎt͡ʃuti/
  • Hyphenation: на‧чу‧ти

Verb

на̀чути pf (Latin spelling nàčuti)

  1. (transitive) to get wind of, overhear

Conjugation
Conjugation of начути
Infinitive: начути Present verbal adverb: — Past verbal adverb: на̀чӯвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present начујем начујеш начује начујемо начујете начују
Future Future I начут ћу1
начућу		 начут ћеш1
начућеш		 начут ће1
начуће		 начут ћемо1
начућемо		 начут ћете1
начућете		 начут ће1
начуће
Future II будем начуо2 будеш начуо2 буде начуо2 будемо начули2 будете начули2 буду начули2
Past Perfect начуо сам2 начуо си2 начуо je2 начули смо2 начули сте2 начули су2
Pluperfect3 био сам начуо2 био си начуо2 био је начуо2 били смо начули2 били сте начули2 били су начули2
Aorist начух начу начу начусмо начусте начуше
Conditional I начуо бих2 начуо би2 начуо би2 начули бисмо2 начули бисте2 начули би2
Conditional II био бих начуо2 био би начуо2 био би начуо2 били бисмо начули2 били бисте начули2 били би начули2
Imperative — начуј — начујмо начујте —
Active past participle начуо m / начула f / начуло n начули m / начуле f / начула n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.