наоружати

Serbo-Croatian

Etymology

на- +‎ оружати

Pronunciation
  • IPA(key): /naorǔʒati/
  • Hyphenation: на‧о‧ру‧жа‧ти

Verb

наору̀жати pf (Latin spelling naorùžati)

  1. (transitive, reflexive) to arm

Conjugation
Conjugation of наоружати
Infinitive: наоружати Present verbal adverb: — Past verbal adverb: наору̀жа̄вши Verbal noun: наоружа́ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present наоружам наоружаш наоружа наоружамо наоружате наоружају
Future Future I наоружат ћу1
наоружаћу		 наоружат ћеш1
наоружаћеш		 наоружат ће1
наоружаће		 наоружат ћемо1
наоружаћемо		 наоружат ћете1
наоружаћете		 наоружат ће1
наоружаће
Future II будем наоружао2 будеш наоружао2 буде наоружао2 будемо наоружали2 будете наоружали2 буду наоружали2
Past Perfect наоружао сам2 наоружао си2 наоружао je2 наоружали смо2 наоружали сте2 наоружали су2
Pluperfect3 био сам наоружао2 био си наоружао2 био је наоружао2 били смо наоружали2 били сте наоружали2 били су наоружали2
Aorist наоружах наоружа наоружа наоружасмо наоружасте наоружаше
Conditional I наоружао бих2 наоружао би2 наоружао би2 наоружали бисмо2 наоружали бисте2 наоружали би2
Conditional II био бих наоружао2 био би наоружао2 био би наоружао2 били бисмо наоружали2 били бисте наоружали2 били би наоружали2
Imperative — наоружај — наоружајмо наоружајте —
Active past participle наоружао m / наоружала f / наоружало n наоружали m / наоружале f / наоружала n
Passive past participle наоружан m / наоружана f / наоружано n наоружани m / наоружане f / наоружана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.