наломити

Serbo-Croatian

Etymology

на- +‎ ломити

Pronunciation
  • IPA(key): /nalǒmiti/
  • Hyphenation: на‧ло‧ми‧ти

Verb

нало̀мити pf (Latin spelling nalòmiti)

  1. (transitive) to break off (in quantity, as to gather)
  2. (transitive) to break off (a small part of something)

Conjugation
Conjugation of наломити
Infinitive: наломити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: нало̀мӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present наломим наломиш наломи наломимо наломите наломе
Future Future I наломит ћу1
наломићу		 наломит ћеш1
наломићеш		 наломит ће1
наломиће		 наломит ћемо1
наломићемо		 наломит ћете1
наломићете		 наломит ће1
наломиће
Future II будем наломио2 будеш наломио2 буде наломио2 будемо наломили2 будете наломили2 буду наломили2
Past Perfect наломио сам2 наломио си2 наломио je2 наломили смо2 наломили сте2 наломили су2
Pluperfect3 био сам наломио2 био си наломио2 био је наломио2 били смо наломили2 били сте наломили2 били су наломили2
Aorist наломих наломи наломи наломисмо наломисте наломише
Conditional I наломио бих2 наломио би2 наломио би2 наломили бисмо2 наломили бисте2 наломили би2
Conditional II био бих наломио2 био би наломио2 био би наломио2 били бисмо наломили2 били бисте наломили2 били би наломили2
Imperative — наломи — наломимо наломите —
Active past participle наломио m / наломила f / наломило n наломили m / наломиле f / наломила n
Passive past participle наломљен m / наломљена f / наломљено n наломљени m / наломљене f / наломљена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.