изостајати
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /izǒstajati/
- Hyphenation: и‧зо‧ста‧ја‧ти
Conjugation
Conjugation of изостајати
Infinitive: изостајати | Present verbal adverb: изо̀стајајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: изо̀стаја̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | изостајем | изостајеш | изостаје | изостајемо | изостајете | изостају | |
Future | Future I | изостајат ћу1 изостајаћу |
изостајат ћеш1 изостајаћеш |
изостајат ће1 изостајаће |
изостајат ћемо1 изостајаћемо |
изостајат ћете1 изостајаћете |
изостајат ће1 изостајаће |
Future II | будем изостајао2 | будеш изостајао2 | буде изостајао2 | будемо изостајали2 | будете изостајали2 | буду изостајали2 | |
Past | Perfect | изостајао сам2 | изостајао си2 | изостајао je2 | изостајали смо2 | изостајали сте2 | изостајали су2 |
Pluperfect3 | био сам изостајао2 | био си изостајао2 | био је изостајао2 | били смо изостајали2 | били сте изостајали2 | били су изостајали2 | |
Imperfect | изостајах | изостајаше | изостајаше | изостајасмо | изостајасте | изостајаху | |
Conditional I | изостајао бих2 | изостајао би2 | изостајао би2 | изостајали бисмо2 | изостајали бисте2 | изостајали би2 | |
Conditional II | био бих изостајао2 | био би изостајао2 | био би изостајао2 | били бисмо изостајали2 | били бисте изостајали2 | били би изостајали2 | |
Imperative | — | изостај | — | изостајмо | изостајте | — | |
Active past participle | изостајао m / изостајала f / изостајало n | изостајали m / изостајале f / изостајала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. |
Related terms
- изо̀стати pf
This article is issued from
Wiktionary.
The text is licensed under Creative
Commons - Attribution - Sharealike.
Additional terms may apply for the media files.