занимати

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *zanimati (sę).

Pronunciation
  • IPA(key): /zanǐːmati/
  • Hyphenation: за‧ни‧ма‧ти

Verb

зани́мати impf (Latin spelling zanímati)

  1. (reflexive) to be interested in (+ за (“in”))
  2. (transitive) to take interest into
    све ме занима — I'm interested in everything

Conjugation
Conjugation of занимати
Infinitive: занимати Present verbal adverb: зани́мајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: зани́ма̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present занимам занимаш занима занимамо занимате занимају
Future Future I занимат ћу1
занимаћу		 занимат ћеш1
занимаћеш		 занимат ће1
занимаће		 занимат ћемо1
занимаћемо		 занимат ћете1
занимаћете		 занимат ће1
занимаће
Future II будем занимао2 будеш занимао2 буде занимао2 будемо занимали2 будете занимали2 буду занимали2
Past Perfect занимао сам2 занимао си2 занимао je2 занимали смо2 занимали сте2 занимали су2
Pluperfect3 био сам занимао2 био си занимао2 био је занимао2 били смо занимали2 били сте занимали2 били су занимали2
Imperfect занимах занимаше занимаше занимасмо занимасте занимаху
Conditional I занимао бих2 занимао би2 занимао би2 занимали бисмо2 занимали бисте2 занимали би2
Conditional II био бих занимао2 био би занимао2 био би занимао2 били бисмо занимали2 били бисте занимали2 били би занимали2
Imperative — занимај — занимајмо занимајте —
Active past participle занимао m / занимала f / занимало n занимали m / занимале f / занимала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.