заволети

See also: завољети

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ijekavian): заво̀љети

Etymology

за- +‎ волети

Pronunciation

IPA^(key): /zaʋǒleti/
Hyphenation: за‧во‧ле‧ти

Verb

заво̀лети pf (Latin spelling zavòleti)

(transitive) to get to like/love somebody or something
(transitive) to fall in love with somebody

Conjugation

Conjugation of заволети

Infinitive: заволети		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: заво̀ле̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		заволим	заволиш	заволи	заволимо	заволите	заволе
Future	Future I	заволет ћу¹ заволећу	заволет ћеш¹ заволећеш	заволет ће¹ заволеће	заволет ћемо¹ заволећемо	заволет ћете¹ заволећете	заволет ће¹ заволеће
Future	Future II	будем заволео²	будеш заволео²	буде заволео²	будемо заволели²	будете заволели²	буду заволели²
Past	Perfect	заволео сам²	заволео си²	заволео je²	заволели смо²	заволели сте²	заволели су²
	Pluperfect³	био сам заволео²	био си заволео²	био је заволео²	били смо заволели²	били сте заволели²	били су заволели²
	Aorist	заволех	заволе	заволе	заволесмо	заволесте	заволеше
Conditional I		заволео бих²	заволео би²	заволео би²	заволели бисмо²	заволели бисте²	заволели би²
Conditional II		био бих заволео²	био би заволео²	био би заволео²	били бисмо заволели²	били бисте заволели²	били би заволели²
Imperative		—	заволи	—	заволимо	заволите	—
Active past participle		заволео m / заволела f / заволело n			заволели m / заволеле f / заволела n
Passive past participle		заволен m / заволена f / заволено n			заволени m / заволене f / заволена n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.