доспевати

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

See до̀спети.

Pronunciation
  • IPA(key): /dospěːʋati/
  • Hyphenation: до‧спе‧ва‧ти

Verb

доспе́вати impf (Latin spelling dospévati)

  1. (intransitive) to arrive, reach, get to (+ preposition + locative)
  2. (intransitive) to manage, succeed

Conjugation
Conjugation of доспевати
Infinitive: доспевати Present verbal adverb: доспе́вајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: доспе́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present доспевам доспеваш доспева доспевамо доспевате доспевају
Future Future I доспеват ћу1
доспеваћу		 доспеват ћеш1
доспеваћеш		 доспеват ће1
доспеваће		 доспеват ћемо1
доспеваћемо		 доспеват ћете1
доспеваћете		 доспеват ће1
доспеваће
Future II будем доспевао2 будеш доспевао2 буде доспевао2 будемо доспевали2 будете доспевали2 буду доспевали2
Past Perfect доспевао сам2 доспевао си2 доспевао je2 доспевали смо2 доспевали сте2 доспевали су2
Pluperfect3 био сам доспевао2 био си доспевао2 био је доспевао2 били смо доспевали2 били сте доспевали2 били су доспевали2
Imperfect доспевах доспеваше доспеваше доспевасмо доспевасте доспеваху
Conditional I доспевао бих2 доспевао би2 доспевао би2 доспевали бисмо2 доспевали бисте2 доспевали би2
Conditional II био бих доспевао2 био би доспевао2 био би доспевао2 били бисмо доспевали2 били бисте доспевали2 били би доспевали2
Imperative — доспевај — доспевајмо доспевајте —
Active past participle доспевао m / доспевала f / доспевало n доспевали m / доспевале f / доспевала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.