дозволити

Serbo-Croatian

Etymology

From Russian дозво́лить (dozvólitʹ).

Pronunciation
  • IPA(key): /dozʋǒliti/
  • Hyphenation: до‧зво‧ли‧ти

Verb

дозво̀лити pf (Latin spelling dozvòliti)

  1. (intransitive) to allow, permit

Conjugation
Conjugation of дозволити
Infinitive: дозволити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: дозво̀лӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present дозволим дозволиш дозволи дозволимо дозволите дозволе
Future Future I дозволит ћу1
дозволићу		 дозволит ћеш1
дозволићеш		 дозволит ће1
дозволиће		 дозволит ћемо1
дозволићемо		 дозволит ћете1
дозволићете		 дозволит ће1
дозволиће
Future II будем дозволио2 будеш дозволио2 буде дозволио2 будемо дозволили2 будете дозволили2 буду дозволили2
Past Perfect дозволио сам2 дозволио си2 дозволио je2 дозволили смо2 дозволили сте2 дозволили су2
Pluperfect3 био сам дозволио2 био си дозволио2 био је дозволио2 били смо дозволили2 били сте дозволили2 били су дозволили2
Aorist дозволих дозволи дозволи дозволисмо дозволисте дозволише
Conditional I дозволио бих2 дозволио би2 дозволио би2 дозволили бисмо2 дозволили бисте2 дозволили би2
Conditional II био бих дозволио2 био би дозволио2 био би дозволио2 били бисмо дозволили2 били бисте дозволили2 били би дозволили2
Imperative — дозволи — дозволимо дозволите —
Active past participle дозволио m / дозволила f / дозволило n дозволили m / дозволиле f / дозволила n
Passive past participle дозвољен m / дозвољена f / дозвољено n дозвољени m / дозвољене f / дозвољена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.