бичевати

Serbo-Croatian

Etymology

From би̏ч.

Pronunciation
  • IPA(key): /bîtʃeʋati/
  • Hyphenation: би‧че‧ва‧ти

Verb

би̏чевати impf (Latin spelling bȉčevati)

  1. (intransitive) to whip

Conjugation
Conjugation of бичевати
Infinitive: бичевати Present verbal adverb: би̏чујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: би̏чева̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present бичујем бичујеш бичује бичујемо бичујете бичују
Future Future I бичеват ћу1
бичеваћу		 бичеват ћеш1
бичеваћеш		 бичеват ће1
бичеваће		 бичеват ћемо1
бичеваћемо		 бичеват ћете1
бичеваћете		 бичеват ће1
бичеваће
Future II бу̏де̄м бичевао2 бу̏де̄ш бичевао2 бу̏де̄ бичевао2 бу̏де̄мо бичевали2 бу̏де̄те бичевали2 бу̏дӯ бичевали2
Past Perfect бичевао сам2 бичевао си2 бичевао je2 бичевали смо2 бичевали сте2 бичевали су2
Pluperfect3 био сам бичевао2 био си бичевао2 био је бичевао2 били смо бичевали2 били сте бичевали2 били су бичевали2
Imperfect бичевах бичеваше бичеваше бичевасмо бичевасте бичеваху
Conditional I бичевао бих2 бичевао би2 бичевао би2 бичевали бисмо2 бичевали бисте2 бичевали би2
Conditional II4 био бих бичевао2 био би бичевао2 био би бичевао2 били бисмо бичевали2 били бисте бичевали2 били би бичевали2
Imperative — бичуј — бичујмо бичујте —
Active past participle бичевао m / бичевала f / бичевало n бичевали m / бичевале f / бичевала n
Passive past participle бичеван m / бичевана f / бичевано n бичевани m / бичеване f / бичевана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.